Старац Ћејван отимље дјевојку за Сењанина Иву 0001    Осужњио Гавран капетане 0002    У тамници бега Мустај-бега; 0003    Сужњи Гавран три године дана. 0004    Кад Гаврану мука додијала, 0005    Цвили Гавран за недиљу дана, 0006    Више не да спавати ни бегу, 0007    Беговици на беговој руци. 0008    Па је њојзи мука додијала, 0009    Па говори свому Мустај-бегу: 0010    „Ај, бора ти, беже Мустај-беже, 0011    Што ’е Гаврану, сужњу невољному, 0012    Да је Гавран пуно процвилио? 0013    Ол га цини, ол му главу сици, 0014    Ол га пушћи из тамнице тамне!” 0015    Кад то чује беже Мустај-беже, 0016    Он узима кључе у наручке, 0017    Па отвара дубоку тамницу, 0018    Па он пита сужња невољнога: 0019    „Да ти бора, Гавран капетане, 0020    Која теби мука додијала, 0021    Да с’ толико пуно процвилио, 0022    Ево има већ недиљу дана?” 0023    Одговара Гавран капетане: 0024    „Да ти бора, беже Мустај-беже, 0025    Ол ме цини, ол ми главу сици, 0026    Ол ме пушћи из тамнице тамне! 0027    Питај благо, које теби драго! 0028    Ево има три године дана, 0029    Да сам, јадан, сужањ осужњио, 0030    Не видећи куле ни љубовке, 0031    Ни мојега нејакога сина.” 0032    Бесиди му беже Мустај-беже: 0033    „Бора теби, Гавран капетане, 0034    Теби цина три боце цекина, 0035    Три товара сушених смокава 0036    И четири приморске ракије.” 0037    Једва тога Гавран дочекао. 0038    Испусти га беже Мустај-беже, 0039    Па га води билу двору свому. 0040    А какав је Гавран капетане! 0041    Дуга брада, сакрива се у њу 0042    А вран перчин простире пода се, 0043    Дуги нокти, обува се њима! 0044    Бег му води три бербера млада: 0045    Један му је нокте обризао, 0046    Други му је перчин подрезао, 0047    А трећи му браду ошишао. 0048    Бег му даде хлиба бијелога 0049    И даде му меса дебелога; 0050    Гавран оде низ то поље равно. 0051    Кад је Гавран насрид поља био, 0052    Дозивље га Ајкуна дивојка: 0053    „Да ти бора, Гавран капетане! 0054    Ну се врати трагом унатраге, 0055    Да ти речем до дви до три ричи, 0056    Што ће теби од потрибе бити!” 0057    Гавран стао, па се замислио, 0058    Па све мисли на једно смислио, 0059    Па се враћа трагом унатраге. 0060    Кад је доша’ под бијелу кулу, 0061    Бесиди му Ајкуна дивојка: 0062    „На-дер теби листак књиге биле, 0063    Па је носи Сењанин Ивану. 0064    Он је мене у мајке питао, 0065    Питао ме, а ја нисам хтила. 0066    Питао ме три године дана, 0067    Другому ме бабо обећао, 0068    Обећао Рами Ковачини. 0069    Већ ти бора, Гавран капетане! 0070    Овако му наустице кажи: 0071    Ако не ће до недиље доћи, 0072    Да ћу млада за другога поћи.” 0073    Даде њему хиљаду цекина, 0074    Па он оде низ то поље равно. 0075    Све ходио, конаке чинио, 0076    Докле дође Сењу бијелому. 0077    Кад он дође Сењу бијелому, 0078    Њег се хвата љуба око врата, 0079    Љубе дица оца у нидарце, 0080    Па он пита виреницу љубу: 0081    „Је ли дома од Сења Иване?” 0082    Па он оде Сењанин Ивану, 0083    Па му даде листак књиге биле, 0084    И све њему по истини каже. 0085    Па се маши Сењанин Иване, 0086    И прихвати листак књиге биле, 0087    Све је штије, а на њу се смије, 0088    Па се маши у џеп од доламе, 0089    Даде њему хиљаду дуката. 0090    И даде му ону књигу билу, 0091    Да је носи у равне Котаре, 0092    А до оних котарских срдара, 0093    Гди-но сиде, хладно вино пију: 0094    „Сваки ће се мистом помистити, 0095    И теби ће мисто начинити, 0096    И хладног те вина напојити.” 0097    Гавран оде у Котаре равне 0098    До онизих котарских срдара, 0099    Па им даде ону књигу билу. 0100    Сви се они, мистом помистише 0101    Па и њему мисто учинише 0102    А и њега вином напојише. 0103    Штију књигу редом наоколо, 0104    Најпослидњи с’јед старац Ћејване, 0105    У глави му ни ђавољег зуба, 0106    Ма кад клапне својим косирицам 0107    Све му из њих модар пламен сива, 0108    Па запали на ледини траву. 0109    И говори за Сењанин Иву, 0110    Да не купи силених сватова, 0111    Него оно тридесет срдара, 0112    Сваки ће их на сто ударити, 0113    А он старац на четри стотине. 0114    „Већ ти бора, Гавран капетане, 0115    Ти отиђи Сењанин Ивану, 0116    Нек ти даде претила ђогина, 0117    Нека имаш на што узјашити!” 0118    То рекоше, одатле пођоше, 0119    Па дођоше Сењанин Ивану, 0120    Од њег тражи Гавран капетане: 0121    Да му даде претила ђогина, 0122    Па ће с њиме у сватове поћи. 0123    А Иване с мањим не могаше 0124    И даде му претила ђогина 0125    И с њим даде свог брата Тадију. 0126    И одоше уз Кунар планину. 0127    Кад су били наврх Кунарице 0128    А до куле личког Мустај-бега, 0129    Ту су сили хладно вино пити, 0130    Ћеивану лоша срића била, 0131    Малашна се чаша пригодила, 0132    Па он узе мишћић од јарета, 0133    Од јарета од девет година, 0134    У њему је деведесет ока, 0135    Па је грло грлу окренуо, 0136    Не придуши, док га не присуши. 0137    Па он зове Сењанин Ивана, 0138    Да остави киту и сватове 0139    Ено онде на Кунар планини, 0140    А он, Ћејван, да ће с њиме поћи 0141    Тамо доли до Лике широке; 0142    Да не води котарских срдара, 0143    Јер с помоћу Бога великога, 0144    Он ће с њиме довести дјевојку. 0145    Одатле се они подигоше, 0146    А осташе котарски срдари. 0147    Они иђу до Лике широке, 0148    Кад дођоше до Лике широке, 0149    Прије доша Рамо и сватови 0150    Ал натира старац Ћеиване, 0151    Он натира под собом ђогина 0152    И ут’ра га у камен-авлију. 0153    У авлији млада робињица, 0154    Она пере сане и филџане, 0155    Цура гледа да ће побигнути. 0156    За њом старац натира ђогина, 0157    Ухвати је за бијелу руку. 0158    Ал га пита робињица млада: 0159    „Куд с’ ходио, старче Ћеиване, 0160    Да си доша’ у турске сватове? 0161    Ну је л’ с тобом Сењанин Иване, 0162    Јер га чека Ајкуна дивојка 0163    Ево има три бијела дана?” 0164    Све јој старац по истини каже: 0165    „Бора теби, робињице млада, 0166    Реци-дер ти Ајкуни дивојци, 0167    Нек изађе на камен-авлију!” 0168    Она иђе у шикли-одају, 0169    Па све цури по истини каже. 0170    Цура једва тога дочекала, 0171    Тер с’ опрема што год липше може, 0172    Па испада на камен-авлију. 0173    Ухвати је стари Ћеиване, 0174    Па је баци за се на ђогина, 0175    Па је трипут припасао пасом, 0176    А четврти од ћорде кајасом. 0177    И то му се мало причинило, 0178    Па јој узе вране плетенице, 0179    Па их смота трипут око врата, 0180    И четврти у зубе зграбио, 0181    И отира прико поља равна. 0182    Не даду му врази мировати, 0183    Већ он таре све турске сватове. 0184    Док он ист’ра на крај поља равна, 0185    Стотину их руком подавио, 0186    А стотину ђогом погазио. 0187    Кад он дође котарским срдарим’, 0188    Таман жарко огрануло сунце, 0189    Пробуди се лички Мустај-беже, 0190    Па он иђе у шикли-одају, 0191    Али тамо не има дивојке. 0192    Па он пође низ поље зелено, 0193    И поведе све турске сватове, 0194    Не би л’ цуру гдигод достигнуо. 0195    То је њему добра срића била: 0196    Они сједе, хладно пију вино. 0197    Кад их згледа стари Чеиване, 0198    Он повика иза свега гласа: 0199    „Сви на ноге, котарски срдари! 0200    Ево иђе сила од Турака, 0201    Биж’, Иване, и води дивојку, 0202    А ја хоћу подузбити Турке.” 0203    Ма Иване побигнути не ће, 0204    Већ прам Турцим’ јуриш учинио. 0205    Кад то види старац Ћеиване, 0206    Голу ћорду баца у облаке, 0207    Па је голу у зубе дочика. 0208    Ту га згледа беже Мустај-беже: 0209    „Ено вука старца Ћеивана!” 0210    Алабанда, завеза се кавга, 0211    Све се бију од зоре до мрака, 0212    А од мрака до бијела данка. 0213    Кад ујутро јутро освануло, 0214    Оно стала крвца до колина, 0215    Она носи главе од јунака; 0216    Стоји јека рањених јунака, 0217    Стоји грка присичена врата, 0218    Стоји звека ножа и ханџара, 0219    Клопотање по главам’ сабаља, 0220    Пала магла од неба до земље 0221    Од силнога праха и олова 0222    И од паре коњске и јуначке. 0223    Бога моли старац Ћеиване, 0224    Да му пухне витра вечерине, 0225    Да подигне маглу са планине, 0226    Да он броји котарске срдаре. 0227    Бога моли, па га домолио, 0228    Па му пухне витар вечерина, 0229    Па му дигне маглу са планине, 0230    Па он броји котарске срдаре: 0231    Сви срдари на окупу сташе, 0232    Само, нема Гавран капетана. 0233    То Ћејвану врло мучно било, 0234    Да му нема најбољега друга. 0235    У та доба Гавран капетане, 0236    Гди он води бега Мустај-бега, 0237    Па он пита бега Мустај-бега: 0238    „Курвин сине, беже Мустај-беже! 0239    Камо теби мито племенито, 0240    Што сам теби скоро обећао. 0241    Да ме пушћиш из тамнице тамне? 0242    Дај ми најам три године дана, 0243    Глава твоја — бритка сабља моја!” 0244    Ћордом махне, одсиче му главу. 0245    Они иђу у Котаре равне, 0246    Они воде Ајкуну дивојку, 0247    Па је воде у Ружицу цркву. 0248    Три је био фратра добавио: 0249    Први је је на крсту држао, 0250    Други је је крстом покрстио, 0251    А трећи је за њег привинчао. 0252    Па је води билу двору свому, 0253    Па је љуби, кад се год пробуди, 0254    И по трипут, кад изађе сунце, 0255    Нека знаде, кад јој је свануће, 0256    Јер ту нема пивца ни ороза.